Се случи баш на Камениот Мост во Скопје да зацапам меѓу два огна.
„Кревалка“
од Ристо Лазаров
(2011)
Селаните се најдоа меѓу два огна: војската и комитетските чети.
„За македонцките работи“
од Крсте Петков Мисирков
(1903)
Томо, кој се наоѓаше меѓу овие два огна честопати мораше да биде судија.
„Последната алка“
од Стојан Арсиќ
(2013)
Меѓу два огна се наоѓам, ти си запнала за едно, а тој за друго.
„Антица“
од Ристо Крле
(1940)
Пелагија офна и рече Да, мајко Персо, се пече на два огна.
„Црна билка“
од Ташко Георгиевски
(2006)
Сакаше да живее меѓу два огна.
„Луман арамијата“
од Мето Јовановски
(1954)
Меѓу два огна се грејат. Едно време се поткрева Илија и вика по бугарските војници.
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)
И ја водам Уља меѓу нив и ѝ кажувам да вели: ״Поминав меѓу две секири, а не се пресеков, поминав меѓу две води, не се удавив, и поминав меѓу два огна, не се изгорев.“
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)