гламна (имн.) - да (сврз.)

Искри ми прскаат ко гламна да удрил некој од земја.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Вам лага, мене чиста вистина, ако не, коски да ми истинат, пцишта да ме искинат, орли да ме исколваат, вземи да ме закопат, да би да ме отрујат, далги да ме однесат, молњи да ме црносаат, гламји да ме гламјосаат...
„Захариј и други раскази“ од Михаил Ренџов (2004)