Беше познат, но сè уште непризнат од многумина „празноглави“ како што ги викаше литературните критичари или „бележити-паразити“.
„Захариј и други раскази“
од Михаил Ренџов
(2004)
Во популарната култура се наоѓаат препознатливи симптоми на она што е длабоко затрупано во Уметноста, односно симптоми на ниското, нагонското, она во доменот на Она (односно Ид), значи реалното, несвесното, што одбива експресија.
„МАРГИНА бр. 37“
(1997)
Таквата популарност на ликовниот критичар му овозможува пристап од позиција којашто главно беше резервирана Damien Hirst за филмскиот критичар или оној на поп- 2 На пример Duncan Webster, "Pessimism, Optimism, Pleasure: The Future of Cultural Studies", во J. Storey (ed.), Cultural Theory and Popular Culture, London 1994, стр. 540.
„МАРГИНА бр. 37“
(1997)
Популарната култура не е експресија.
„МАРГИНА бр. 37“
(1997)