наредба
  
     
     
  
  
      
          
             мн. наредби
          
      
    
    
    
      Вид збор: Именка, женски род
    
    
	    
	      Ранг: 1223
	    
	
    
    
      
          1.
          Службено усно или писмено барање што задолжително треба да се изврши.
        
         
          
		  
		  
		  
		  Слично со: 
		    
			  заповед (ж.)
			  
			
		    
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
       
   
         
	        